Moj novi sajt (i blog)

Dragi moji verni čitaoci,

Ako se pitate zašto tako dugo nema novog posta, to je zato što sam postavila potpuno novi website. Site je zapravo moja virtuelna prodavnica, ali ima i stranicu sa blogom koja već ima novi post sa tutorijalom za filigranske perle. Dakle od sada, vidimo se na

milama.rs.

Pošto još uvek ne moguuspešno da rešim problem sa spamovima, na novom blogu nemam opciju ostavljanja otvorenih komentara, ali zato možete mi pisati na mila@milama.rs. Obećavam - odgovaram na svaki e-mail. I još nešto, prijavite se na mailing listu i redovno ćete dobijati newsletter sa svim novotarijama i vestima. Upravo danas sam poslala novi newsletter. Ako želite da vam pošaljem taj najnoviji newsletter, pošaljite mi mail na mila@milama.rs.

Do skorog viđenja na milama.rs.

Vaša,

MilaMa

Prvi novinski prilog!

U jučerašnjem broju Politika Magazina, izašao je prilog o mom kreativnom hobiju. Kakvo uzbuđenje! Nisam ni znala da toliko ljudi u mom okruženju zaista čita novine....
Tekst je simpatično napisan. Jedini je problem što je ceo prilog napravljen jako davno tako da su se neke nove interesantne stvari pojavile od tada. Za početak, sada se bavim samo izradom nakita...
U svakom slučaju, baš sam ponosna.
A i vreme kad je izašao prilog je ispalo super. Naime, juče sam planirala da se posvetim najdosadnijem poslu u procesu izrade nakita od polimerske gline - šmirglanju. Nakupilo se puno ispečenih komponenti, što perlica, što pločica za narukvice, što privezaka... cele nedelje sam samo pravila, pekla i odlagala u kutiju sa nalepnicom "Za šmirglanje". E sad se kutija napunila, a i ne mogu više da odlažem završavanje određenih komada nakita. Taman sam bila usred psiho-fizičkih priprema za omraženi dosadni posao, kad muž donese novine! Jasno vam je, šmirglanje je prošlo k'o od šale. Eto šta motivacija može da učini.
Tako zahvaljujući Politici na korak sam od završetka kolekcije inspirisane slikama austrijskog slikara Hundertwasser-a. Biće i tih sličica, najkasnije idućeg vikenda. Posetite me ponovo.

Vaša,
MilaMa

Studija u ljubičastom - za ona dobra. dobra, dobra, stara vremena

Poslednjih dana bavila sam se ljubičastim Fimom. Za početak, pre dve nedelje, sanjala sam ljubičastu ogrlicu. Čim sam otvorila oči, naškrabala sam je u blokčić koji stalno držim pored kreveta - da ne zaboravim kad se rasanim. Trebalo mi je par dana da mi se nacrtani (i odsanjani) dizajn slegne u glavi, pre nego što sam sela da probam da realizujem svoj san. Ni jedna od gotovih nijansi Fima nije bila baš ona ljubičasta koja mi je trebala. Danima sam mešala, isprobavala i na kraju napravila svoj recept za "kraljevsku ljubičastu" boju.

Recept ide ovako:

6 delova Fimo soft ljubičaste br.63,

1 deo plave br.35,

1 deo crvene br.26

i mrvica crne.

Nakon boje, došao je na red sledeći korak: konstrukcija ogrlice. Htela sam da ogrlica ima masivnost, ali ne i težinu, slobodne visuljke, ali i preciznu strukturu, da se kreće zajedno sa mojim koracima, ali da ne gubi formu.... Prvi put u životu sam iskoristila znanje iz geometrije, koju sam na fakultetu drvila do beskonačnosti. Napravila sam niz trouglova koji su na gornjem uglu zakačeni širokom alkom za konac tako da slobodno šetaju po koncu, a donjim uglovima spojeni jedan za drugi manjim alkama. Našli su se tu i mali trouglovi, slobodni visuljci - čisto da se nešto kreće. Kako ne volim stroge geometrijske oblike, prvo sam nanela reljef na površine trouglova, a zatim sam i svaki trougao obrubila okruglim paspartuom. Na kraju, poslednji začin - patina u boji starog srebra. Namerno nisam puno glačala i obrađivala ni površine trouglova ni ivice, tako da sam posle patiniranja postigla neki stari, iznošeni izgled - upravo kako sam i sanjala. Cela ogrlica izgleda baš starinski, što bi nekad davno odpevali Novi Fosili "Za ona dobra, dobra, dobra, stara vremena".

Radeći na ogrlici, shvatila sam da je konstrukcija zapravo vrlo dobra i ima puno potencijala. Dakle, biće još istraživanja na sličnu temu....

Vaša,

MilaMa

I odmor dođe i prođe...

Ako ste se pitali zašto nema novih postova već skoro mesec dana, to je zato što sam privremeno bila prekinula veze sa civilizacijom i otputovala u malo mesto na Grčkoj obali, sa najlepšim plažama, najtoplijim morem, a o svežoj ribi na gradelama i da ne pričam. Utisci su još previše sveži i zbrkani u mojoj glavi, pa da ne bih upropastila moju dobru spisateljsku reputaciju, rešla sam da završim post slikama mora na mojoj omiljeneoj beloj plaži i stare smokve u dvorištu apartmana, pod kojom smo svako jutro muž i ja gustirali jutranju kafu i gledali izlazak sunca iznad mora. Pored uspomena i fotografija, sa letovanja sam donela i brdo školjki. Dakle, očekujte kolekciju "Na morskome plavom žalu, gde ćarlija vetrić mio...".

Vaša,

MilaMa

L'été en Provence

Možda vas je naslov zavarao, ali ne, ovog leta ne idem u Francusku. Ali ništa me ne sprečava da zamišljam beskrajna polja lavande okupana podnevnim suncem. Uspela sam Fimom da imitirima poteze četkice francuskih impresionista, a dalje je sve došlo samo od sebe. Sve je tu, zeleni čempresi, lavanda, užareno sunce...Nedostaje nam još samo VanGog.

Uživajte i slobodno sanjarite!

Vaša,

MilaMa

Ko nam je ukrao sunce?

Užasno mi smeta ova kiša. Lije već danima, svako popodne u isto vreme, kao da smo u tropima. A od sunce ni traga. Ponekad pomalo stidljivo izviri, tek toliko da mi sparuši cveće na terasi.

Ne volim kad vreme pokušava da bude kreativno - to treba prepustiti nama kreativcima i drugim umetnicima. A vreme treba da bude kako je oduvek i bilo.

Moj žal za suncem je prerastao u kolekciju nakita pod nazivom "Heat" ili "Žega". Naravno, osnovne boje su crvena, žuta i narandžasta.... Za početak, završila sam komplet pod nazivom "Podne". Znate kako to lepo kaže Jovan Dučić:

"Nad ostrvom punim čempresa i bora,

Mlado, krupno sunce prži, puno plama;

I trepti nad šumom i nad obalama

Slan i modar miris proletnjega mora."

A gde je sunce, tu je i more. Malo drugačija izrada, doduše. Igrala sam se staklenim perlama (eh, Hese, Hese) i Swarovski kristalima. Tek toliko da se rashladim i pripremim za novi komad iz kolekcije Heat...

Vidimo se uskoro.

Vaša,

MilaMa

"My precious" ili kako čuvam Fimo

Ovo je slika moje radionice. Kao što vidite prilično je sređeno. Zapravo ja sam od onih koje haos ne inspiriše već dekoncentriše. Zato volim da mi je materijal složen i sortiran tako da lako vidim šta mi je na raspolaganju i još lakše dohvatim ono što mi treba.
Sortiranje perlica i delova za nakit je prilično jednostavno, kao što možete da vidite i ovde...

Ali sa Fimom je malo drugačije. Fimo je divan materijal. Vrlo dobro podnosi sve i svašta, ali zaista nije lako čuvati ga u nekog redu, sortirano, onako kako ja volim. Posle dugog razmišljanja i eksperimentsanja našla sam najjednostavnije i najefikasnije načine čuvanja Fima. Pre nego što vam otkrijem moje male tajne, morate da mi obećate da se nećete smejati. Obećavate?

Dakle...

Za čuvanje napravljenih, a preteklih cane-a, koristim... plastične teglice koje se kupuju u apoteci i služe za nošenje materijala na kontrolu urino kulture. Kako sam ovo iskomplikovala da bih lepo sročila opisni naziv znate već čega. Sećate se, obećali ste da se nećete smejati! E sad i tu postoji jedna začkoljica. Postoje dve vrste teglica. Jedne su od tvrde, krute, providne plastike. Te nipošto ne kupujte - Fimo reaguje sa tom vrstom plastike i posle par dana dobijate teglicu punu neke bezoblične mase umočenu u mast. Bljak, odvratno. I ne samo to - takav Fimo je potpuno neupotrebljiv i postaje ostvaranje najgore noćne more svakog pravog Fimoljupca. Dakle, mora se baciti.

Druga vrsta teglice je od mekše plastike i nije skroz providna, liči na mat staklo. E, to je ono pravo. U ovim teglicama Fimo može da stoji praktično neograničeno dugo. Teglice imaju odličan poklopac tako da se cane-ovi ne suše. To izgleda ovako...

Načeta pakovanja Fima, dakle čiste boje, neupotrebljene takođe čuvam na poseban način. Naime, u samoposluzi sam našla plastične kesice za zamrzivač (ili frižider) sa patent zatvaračem (ili ziperom). Sjajne su! Ne reaguju sa Fimom, hermetički se zatvaraju i čuvaju moj Fimo svež i čist. Ja sam probala sam kesice marke Fino, tako da ne znam da li su i neke druge tako dobre. Dakle testirajte ili igrajte na sigurno i koristite moje iskustvo.

Ako sam ja grešila i pravila beskonačni broj bezuspešnih pokušaja, ne morate i vi.

Vaša,

MilaMa

Moje sunašce i prva nagrada za nakit u mom životu

Zapravo, moram malo da korigujem naslov. Ja sam bila pravi štreber u školi i dobila sam jako puno nagrada za razne "egzaktne nauke". Najbliže umetnosti je nagrada koju sam dobila u 6. razredu osnovne škole za "lepotu pripovedanja". Ali valjda u skladu sa mojom novootkrivenom strašću za umetnost, stižu i umetničke nagrade. Ogrlica na slici se zove "Dobro jutro, sunašce" ili " Good morning sunshine". Radila sam je za konkurs foruma Moj Ručni Rad i zahvaljujući glasovima posetilaca foruma, osvojila treće mesto.... Ne možete ni zamisliti koje je to bilo oduševljenje kad sam pročitala rezultate konkursa. Moje ogrlica je zavredela pažnju toliko ljudi. To je fantastično osećanje i naravo dodatna motivacija za rad.
U jednom od prethodnih postova pisala sam o divnoj Christelle koja mi je poslala svoje uputstvo za izradu cigovanih perli. Kako sam tu tehniku koristila za izradu sunašca, smatrala sam da treba da pošaljem Christelle sliku rada. Na moje iznenađenje, odgovrila mi je pitanjem da li može da bloguje moju ogrilcu zato što joj se jako dopada i misli da je vrlo originalna primena njene tehnike. Pogađate šta sam joj odgovorila, a Christelle me je blogovala na http://www.karooart.blogspot.com/

Zaista sam srećna i ponosna na sebe...
Idemo dalje. More novih, neotkrivenih tehnika me čeka. Eh da je još malo više vremena.

Vaša,

MilaMa

Nisam bila baš lenja kao što se čini

Kićina maturska ogrlica (Kića je Katarina, moja ćerka). Pravo malo zanovetalo i dunđorasto derle...Ali smislila je kako hoće da joj izgleda haljina i nakit uz haljinu. Naravno, mami je pripala čast da napravi nakit. Za neverovati - Kići se dopalo kako sam napravila...

Zatim, vežbala sam kako da napravim "kobajagi" kost. Uz to, nastali su listovi gline šarane "comb" tehnikom. Da se ne baci, dodala sam koralne opiljke, malo se igrala sa asimetričnim dizajnom i nastala je oglica "Savana".

Imam još jedan novitet, ali ne smem da ga pokazujem, jer je to moj rad za učešće na jednom konkursu... Doće će i to na blog, ali malo kasnije.

Vaša,

MilaMa

Iskorišćeni štraftasti skiner

Dok sam pravila štraftasti skiner, milion ideja mi je dolazilo na pamet, kako najbolje da ga iskoristim. Kad sam napokon imala vremena da počnem nešto da pravim - ništa mi nije polazilo za rukom. Srećom napravila sam puno skinera, pa sam imala materijala za eksperimentisanje. Na kraju sam napravila ogrlicu sa nekim streličastim perlama. Da ne bude prazno, napravila sam i nešto okruglih perlica i na kraju malo crnih da smirim dizajn. Zapravo je jako lepo ispalo. Nosila sam ogrlicu pre neki dan i pobrala gomilu komplimenata. Najviše volim kad mi se trud isplati!

Prilikom beskonačnog broja bezuspešnih pokušaja da napravim nešto smisleno, napravila sam puno odpadaka. Naravno, glina se nikad ne baca, pa sam od te gline napravila medaljon koji sam zatim ukrasila reljefom i zaokužila ogrlicu perlama od poludragog kamenja i neobičnim staklenim perlama. Jel'da je glina neverovatna? Ko bi rekao da je ovaj svetli, nežni medaljon napravljen od iste gline kao i crna ogrlica. Dodala sam samo malo bele i transparentne i eto ga - nešto potpuno novo i drugačije. Obožavam Fimo!!!

"Radost poklona" ili "Divni ljudi, širom sveta"

Dešava mi se da se, pod uticajem novinskih naslova, TV vesti i interneta, najozbiljnije zamislim nad sudbinom naše civilizacije. Čini mi se ponekad da su ljudi izgubili ljudskost, sposobnost da saosećaju sa drugima, radost prepoznavanje lepote u malim stvarima. Otrcani kliše, ali istinito: sve se vrti oko novca i uopšte materijalinih stvari koje određuju ko smo, šta smo i kako nas drugi ljudi vide i doživljaju. I taman kad me spopadne mrkli mrak i vidim skori dolazak četiri jahača apokalipse, dese se neke lepe stvari koje me potpuno bace u nesvest i do suza razneže.

Takav jedan divan dan, jedan od onih dana kojih se vredi sećati, doživela sam u petak.

Uz jutarnju kafu, u mojo omiljenoj fotelji, proveravala sam privatne mailove. I vidim mail od Christelle van Lingen, predivne umetnice iz Južne Afrike čijim radovima od polimerske gline se neizmerno divim. Pre par nedelja, videla sam da je Christelle stavila na prodaju uputstvo za izradu "ruffle beads", mi bismo rekli "cigovane perle". Naravno, odmah sam pohitala na etsy da kupim, jer sam prosto opčinjena tim perlama od kada sam ih prvi put videla. Ali, Etsy ne prihvata kartice iz Srbije! Silno besna i razočarana, napisala sam mail Christelle i objasnila u čemu je problem i zamolila je da mi pošelje podatke o njenom računu kako bih mogla direktno da uplatim. I u petak, u mail-u koji čitam pijuckajući kafu, Christelle mi šalje uputstvo - potpuno besplatno, sa divnom porukom da je to njen poklon za mene, od srca! Od sreće samo što nisam prosula kafu i pala sa fotelje. Nisam mogla da verujem! Umetnica koja me ne poznaje, čiji radovi su za deset kopalja ispred mojih najboljih kreacija, poklanja mi uputstvo za svoju unikatnu tehniku - meni, pukom amateru iz Srbije...

Dakle, tako mi je počeo dan.

A onda, lepa priča broj dva...

Pre nekog vremena, na forumu Moj Ručni Rad, jedna divna, talentovana forumašica poznatija kao "jukica" postavila je sliku predivnog priveska od murano stakla koji je napravila. Za mene je to bila ljubav na prvi pogled. Prelepa tirkizna nijansa, sveden oblik... gotovo sam osetila miris mora i borova sa hrvatskog primorja. Nisam izdržala i pisala sam Jukici kako bih volela da kupim taj prelepi dragulj. Da skratim priču - Jukica je prolazila kroz Beograd prošlog vikenda, ponela mi je privezak i javila mi da me paketić čeka u ateljeu kod još jedne preslatke forumašice Donde. U petak odem ja kod Donde da uzmem privezak i opet doživim šok. Prvo privezak je još lepši nego na slici - zadrhtale su mi ruke kad sam ga uzela. Zatim, uz privezak, Jukica je napravila i prelepe tirkizne minđušice. I kao da to sve nije dovoljno, Jukica je rekla da je to POKLON za mene. Nisam mogla da se snađem - mislim da sam bila crvena k'o bulka, od lepote, od radosti, od sramote što sam tražila i dobila nešto tako vredno, i to  besplatno... Jedva sam potrefila vrata da izađem.

Ne možete ni pretpostaviti koji sam emotivni pozitivni stres preživela tog dana. Ceo dan sam bila na ivici suza od lepote, dragosti, ljkudske topline koja me je obasjala. Kako divnih ljudi ima, širom sveta. Ima nada za nas...

Vaša 

MilaMa

Štraftasti skiner

Napokon evo i mog prvog uputstva. Ovu tehniku sam koristila za privezak "Lilihip" a sada hoću da je iskoristim za ogrlicu inspirisanu slikom tukana - znate onu lepu crnu pticu sa ogromnim šarenim kljunom. Dok sam ja radila, moja ćerka je škljocala i tako je nastalo ovo foto uputstvo. Videćete da je tehnika zapravo vrlo jednostavna i dozvoljava jako puno improvizacija u zavisnosti od toga kakav efekat hoćete da postignete. Originalnu tehniku sam naučila od Done Kato, ali sam je ja uprostila i čini mi se da je krajnji rezultat vrlo sličan.

Od materijala vam treba glina, najmanje 3 boje (2 za skiner i jedna za štafte). Da bih što bolje dočarala tukana, ja sam koristila 3 za skiner (narandžasta, žtua, bela) i crnu za štrafte. Pored gline, trebaće vam i nož za sečenje, valjak i pasta mašina. Bez obzira šta rešite da pravite sa gotovim materijalom, spremite vodene šmirgle različitih finoća - sigurno će vam trebati.

 Ne znam za vas, ali ja pravim skiner po metodi Cindy Lietz. Polazeći od kuglica, začas napravim sasvim dobar skinner. Potpuno bezbolno!

Gotov skiner izgleda ovako. Dobila sam ga posle samo par provlačenja kroz pasta mašinu.

Sada skiner zamotajte u rolnicu, motajući suprotno od uobičajenog motanja skinera. Dakle, umotavate po širini, tako da u jednoj liniji imate sve nijanse, od najsvetlije do najtamnije.

Umotanu rolnicu prvo sabijte tako da dobijete kratak debeli valjak, a zatim valjak istanjite tako da dobijete dugačak i tanak list gline. Obratite pažnju na raspored boja u odnosu na širinu lista!

Izdržite još malo. Najgore je prošlo! Vreme je da crnu (ili vašu boju za štrafte) razvaljate u tanak list. Ako vam je skiner blend debljine 

1 na pasta mašini, onda bi štrafte trebalo da razvaljate na 3 ili čak 4. Tanak crni list stavite preko celog skiner blenda i lagano izvaljajte valjkom da bi se slojevi sjednili. Znam izgleda užasno!

Lagano okrenite list, tako da skiner blend dođe odozgo, a crni deo odozdo. E, sad već bolje izgleda.

Vreme je da list obrežete sa strane tako da dobijete dugačak, pravilan pravougaonik.

Pravougaonik podelite na pola, pa stavite polovine jednu na drugu. Vodite računa o bojama - bela iznad bele, narandžasta iznad narandžaste.

Dobijeni pravougaonik lagano razvucite u dužinu, pa ga opet podelite na pola. Ponovite koliko god puta želite. Vodite računa da što više slojeva pravite, štraftice će biti sve tanje i gušće. Dakle, ovde dolazi do izražaja vaša krativnost. A i vežba!

Na kraju, dobili ste jednu ciglicu. Debljina cigle zavisi od toga koliko slojeva ste ređali jedan na drugi.

I to je to! Ciglu secite na listove po dužini ili po širini - efekat je isti. Ako hoćete da dobijete šire listove, provucite ih kroz pasta mašinu po širini. U tom slučaju će i razmak između štrafta biti veći. Za gušće štrafte i duže listove, provucite kroz pasta mašinu po dužini..

Vežbajte,  istražujete i  iznad svega - dobro se zabavite.

Vaša,

MilaMa

Uspomene sa letovanja - vreme je za more

Danas sam sređivala foldere sa slikama na laptopu i nađem slike sa prošlogodišnjeg letovanja. Na slikama sunce, predivno tirkizno more, a kad pogledam kroz prozor – sve sivo, kiša samo što nije…Dovoljno razloga da čovek padne u duboku depresiju. Malo sam se oraspoložila kad sam došla do slika mojih rukotvorina koje sam tamo pravila. Kada smo se pakovali za letovanje, kako smo imali brdo stvari, morala sam da svedem moju hobi torbu na najosnovnije potrepštine. Najekonomičnije je bilo da ponesem boje i četkice za slikanje. Malo sam slikala na papiru, ali mi je ubrzo dosadilo. Onda sam smislila da slikam na kamenju. Hvala bogu, bar kamenja ima, tako da sam bez problema nalazila neobično kamenje koje je zgodno za slikanje. Suprug je slikao ova četiri, mada sam ih napravila više od deset. Izabrala sam dva meni najlepša i ponela sa sobom nazad kući, a ostale sam poklonila hotelu. Kad se samo setim kako je gazdarica hotela bila srećna! Da, da bilo je to divno letovanje, ali sad je vreme da razmišljam gde ćemo ove godine….

U međuvremenu, pogledajte moje cveće na kamenu.

Vaša
MilaMa

Sreća, sreća, radost....

U petak su mi stigle dve divne knjige koje sam poručila preko Amazona.  Ne znam za vas, ali ja sam pravi knjiški moljac. I pored interneta, najviše volim da imam “pravu” knjigu. Ja sam verovatno jedina osoba na svetu koja je naučila da štrika – iz knjige. Moja baka i mama su mi million puta pokazivale kako se štrika, bez ikakvog uspeha. Na kraju su odustale i zaključile da ja imam dve leve ruke. Sve tako dok nisam dobila knjigu “Igla i konac” i gle čuda, postal sam pravi majstor za štrikanje.

To je bilo pre monogo godina, ali ljubav prema proučavanju pisanih uputstava me nije napustila.

Dakle dve pomenute knjige su “Making polymer clay beads” Karol Blakburn i “Polymer Clay Creative Traditions” Džudi Belčer. Napisaću kratak prikaz obe knjige za slučaj da razmišljate da ih poručite.

“Making polymer clay beads” je klasičan priručnik. Počinje uobičajenim osnovnim pojmovima, spiskom potrebnih alatki i opisom osnovnih tehnika. Spisak potrebnih pomagala je po mom mišljenju prevelik. Ne morate imati tajmer ili fen samo za sušenje gline. Ili bar ne odmah. No dobro, treba imati na umu da je knjiga pisana prevashodno za američke čitaoce. Onda sledi nekoliko stranica sa malim tajnama velikih majstora – kako se mešaju boje. Vrlo interesantno. A onda dolazi poslastica – 65 strana različitih tehnika za pravljenje peril. Ima tu raznih običnih i neobičnih oblika, a o bojama i dezenima da  ne pričam. Zatim još 40-tak strana sa instrukcijama kako se prave razne imitacije – od drveta i kože do bisera i srebra. Na kraju je objašnjeno kako sve te prelepe perle sklopiti u nakit. Na svakoj strani se nalaze i slike kao inspiracija šta se sve može napraviti sa tehnikom koja se objašnjava. Poslednjih 10-tak strana je galerija radova poznatih i priznatih umetnika. E to je zaista praznik za oči!

U svakom slučaju, knjiga je za svaku preporuku, pogotovo ako ste početnik ili relativni početnik u radu za polimerskom glinom. I za iskusnije umetnike će se naći interesantnih stvari, pogotovo malih saveta…

“Polymer Clay Creative Traditions” je knjiga sasvim drugačijeg tipa. Namenjena je kreativcima sa prethodnim iskustvom u radu sa polimerskom glinom. U knjizi ima i uputstava, kako ih ovde zovu “demonstracija”, ali nisu toliko detaljne kao u prethodnoj knjizi. Jednostavno, neke  stavri se podrazumevaju. Sa druge strane, ova knjiga je neverovatno inspirativna. Ima na desetine slika, dovoljno da dobijete ideju šta sve može i šta bi moglo da se radio od polimerske gline. A to je zaista neverovatno. Možda je najbolje reći da ovu knjigu treba pokloniti nekome ko nije oduševljen polimerskom glinom. Kada pogleda tašne napravljene od gline koje izgledaju kao najlepša venecijanska čipka, ostaće bez teksta! Ili za vas – u kišnim tmurnim danima, kad inspiracija odleprša zajedno sa lepim vremenom, prelistajte ““Polymer Clay Creative Traditions” i zasigurno će vas zasvrbeti  prsti.

Meni lično će trebati meseci rada da isprobam sve ono što me je zaintrigiralo i u jednoj i u drugoj knjizi. Ali ću svakako kad god napravim nešto po uputstvima ili po ugledu na radove iz knjiga, postaviti na blog i slike a i opis tehnike, sa sve iskrenim priznanjem kad nešto “zabrljam”. Ako pogrešim ja, ne morate i vi…

Vaša

MilaMa

 

Otvaram šampanjac

Dakle, to je to. Napravila sam svoj blog. Podsetila sam se davnih dana kad sam počela da radim u računskom centru. Nisam baš bila programer, ali sam i to radila između ostalog. Doduše, u to vreme nije bilo ni interneta, a kamo li blog-a, XML, widgets i sličnog. No, dobro, prilično sam zadovoljna kako blog izgleda - za sada.

Bez obzira na ovakav početak, nije mi namera da pišem o tehnologiji - toga imam i preko glave na poslu. Ovaj blog je posvećen samo mom hobiju, ne usuđujem se da kažem umetnosti.

Oduvek sam jako volela da budem okružena lepim stvarima. Potajno sam uvek želela i da ih sama kreiram i pravim, ali nisam imala hrabrosti da probam. Ali sam uvek sebi u bradu mrmljala: "Eh, kako bih ja to napravila...". Verovala sam da niko ne čuje moje mrmljanje, ali sam pritom potcenila pronicljivi duh moga supruga. I tako, pre neke 2 - 3 godine, kad sam se vratila sa službenog puta, dočekao me je moj, samo moj radni sto, gomila polica i poličica, lampe, čak i moj omiljeni iPod sa novim zvučnicima. Tako je nastala moja radionica, tako me je moj muž gurnuo u ostvarenje mojih tajnih snova. 

Od tog dana, spavam sve manje, a radim sve više. Prvo sam počela da slikam akrilnim bojama i tako ukrašavam razne kutije, svećnjake, flaše i sve drugo što mi se našlo pod rukom. Onda sam otkrila dekupaž i salveta tehniku. Bila je to ljubav na prvi pogled. A onda sam otkrila nakit i posebno - Fimo.

Još uvek ima puno toga što otkrivam i učim. Nadam se da ću u tom otkrivanju pronaći i tehniku koju ću usvojiti kao "svoju" koja će postati moj prepoznatljivi zaštitni znak. Ali pre toga, moram da isprobam sve i svašta.

Nadam se da ćete me pratiti u mojim istraživanjima. Obećavam da ću sve što saznam podeliti sa vama, čitaocima mog bloga.

Vaša,

MilaMa