Uspomene sa letovanja - vreme je za more

Danas sam sređivala foldere sa slikama na laptopu i nađem slike sa prošlogodišnjeg letovanja. Na slikama sunce, predivno tirkizno more, a kad pogledam kroz prozor – sve sivo, kiša samo što nije…Dovoljno razloga da čovek padne u duboku depresiju. Malo sam se oraspoložila kad sam došla do slika mojih rukotvorina koje sam tamo pravila. Kada smo se pakovali za letovanje, kako smo imali brdo stvari, morala sam da svedem moju hobi torbu na najosnovnije potrepštine. Najekonomičnije je bilo da ponesem boje i četkice za slikanje. Malo sam slikala na papiru, ali mi je ubrzo dosadilo. Onda sam smislila da slikam na kamenju. Hvala bogu, bar kamenja ima, tako da sam bez problema nalazila neobično kamenje koje je zgodno za slikanje. Suprug je slikao ova četiri, mada sam ih napravila više od deset. Izabrala sam dva meni najlepša i ponela sa sobom nazad kući, a ostale sam poklonila hotelu. Kad se samo setim kako je gazdarica hotela bila srećna! Da, da bilo je to divno letovanje, ali sad je vreme da razmišljam gde ćemo ove godine….

U međuvremenu, pogledajte moje cveće na kamenu.

Vaša
MilaMa

Sreća, sreća, radost....

U petak su mi stigle dve divne knjige koje sam poručila preko Amazona.  Ne znam za vas, ali ja sam pravi knjiški moljac. I pored interneta, najviše volim da imam “pravu” knjigu. Ja sam verovatno jedina osoba na svetu koja je naučila da štrika – iz knjige. Moja baka i mama su mi million puta pokazivale kako se štrika, bez ikakvog uspeha. Na kraju su odustale i zaključile da ja imam dve leve ruke. Sve tako dok nisam dobila knjigu “Igla i konac” i gle čuda, postal sam pravi majstor za štrikanje.

To je bilo pre monogo godina, ali ljubav prema proučavanju pisanih uputstava me nije napustila.

Dakle dve pomenute knjige su “Making polymer clay beads” Karol Blakburn i “Polymer Clay Creative Traditions” Džudi Belčer. Napisaću kratak prikaz obe knjige za slučaj da razmišljate da ih poručite.

“Making polymer clay beads” je klasičan priručnik. Počinje uobičajenim osnovnim pojmovima, spiskom potrebnih alatki i opisom osnovnih tehnika. Spisak potrebnih pomagala je po mom mišljenju prevelik. Ne morate imati tajmer ili fen samo za sušenje gline. Ili bar ne odmah. No dobro, treba imati na umu da je knjiga pisana prevashodno za američke čitaoce. Onda sledi nekoliko stranica sa malim tajnama velikih majstora – kako se mešaju boje. Vrlo interesantno. A onda dolazi poslastica – 65 strana različitih tehnika za pravljenje peril. Ima tu raznih običnih i neobičnih oblika, a o bojama i dezenima da  ne pričam. Zatim još 40-tak strana sa instrukcijama kako se prave razne imitacije – od drveta i kože do bisera i srebra. Na kraju je objašnjeno kako sve te prelepe perle sklopiti u nakit. Na svakoj strani se nalaze i slike kao inspiracija šta se sve može napraviti sa tehnikom koja se objašnjava. Poslednjih 10-tak strana je galerija radova poznatih i priznatih umetnika. E to je zaista praznik za oči!

U svakom slučaju, knjiga je za svaku preporuku, pogotovo ako ste početnik ili relativni početnik u radu za polimerskom glinom. I za iskusnije umetnike će se naći interesantnih stvari, pogotovo malih saveta…

“Polymer Clay Creative Traditions” je knjiga sasvim drugačijeg tipa. Namenjena je kreativcima sa prethodnim iskustvom u radu sa polimerskom glinom. U knjizi ima i uputstava, kako ih ovde zovu “demonstracija”, ali nisu toliko detaljne kao u prethodnoj knjizi. Jednostavno, neke  stavri se podrazumevaju. Sa druge strane, ova knjiga je neverovatno inspirativna. Ima na desetine slika, dovoljno da dobijete ideju šta sve može i šta bi moglo da se radio od polimerske gline. A to je zaista neverovatno. Možda je najbolje reći da ovu knjigu treba pokloniti nekome ko nije oduševljen polimerskom glinom. Kada pogleda tašne napravljene od gline koje izgledaju kao najlepša venecijanska čipka, ostaće bez teksta! Ili za vas – u kišnim tmurnim danima, kad inspiracija odleprša zajedno sa lepim vremenom, prelistajte ““Polymer Clay Creative Traditions” i zasigurno će vas zasvrbeti  prsti.

Meni lično će trebati meseci rada da isprobam sve ono što me je zaintrigiralo i u jednoj i u drugoj knjizi. Ali ću svakako kad god napravim nešto po uputstvima ili po ugledu na radove iz knjiga, postaviti na blog i slike a i opis tehnike, sa sve iskrenim priznanjem kad nešto “zabrljam”. Ako pogrešim ja, ne morate i vi…

Vaša

MilaMa

 

Otvaram šampanjac

Dakle, to je to. Napravila sam svoj blog. Podsetila sam se davnih dana kad sam počela da radim u računskom centru. Nisam baš bila programer, ali sam i to radila između ostalog. Doduše, u to vreme nije bilo ni interneta, a kamo li blog-a, XML, widgets i sličnog. No, dobro, prilično sam zadovoljna kako blog izgleda - za sada.

Bez obzira na ovakav početak, nije mi namera da pišem o tehnologiji - toga imam i preko glave na poslu. Ovaj blog je posvećen samo mom hobiju, ne usuđujem se da kažem umetnosti.

Oduvek sam jako volela da budem okružena lepim stvarima. Potajno sam uvek želela i da ih sama kreiram i pravim, ali nisam imala hrabrosti da probam. Ali sam uvek sebi u bradu mrmljala: "Eh, kako bih ja to napravila...". Verovala sam da niko ne čuje moje mrmljanje, ali sam pritom potcenila pronicljivi duh moga supruga. I tako, pre neke 2 - 3 godine, kad sam se vratila sa službenog puta, dočekao me je moj, samo moj radni sto, gomila polica i poličica, lampe, čak i moj omiljeni iPod sa novim zvučnicima. Tako je nastala moja radionica, tako me je moj muž gurnuo u ostvarenje mojih tajnih snova. 

Od tog dana, spavam sve manje, a radim sve više. Prvo sam počela da slikam akrilnim bojama i tako ukrašavam razne kutije, svećnjake, flaše i sve drugo što mi se našlo pod rukom. Onda sam otkrila dekupaž i salveta tehniku. Bila je to ljubav na prvi pogled. A onda sam otkrila nakit i posebno - Fimo.

Još uvek ima puno toga što otkrivam i učim. Nadam se da ću u tom otkrivanju pronaći i tehniku koju ću usvojiti kao "svoju" koja će postati moj prepoznatljivi zaštitni znak. Ali pre toga, moram da isprobam sve i svašta.

Nadam se da ćete me pratiti u mojim istraživanjima. Obećavam da ću sve što saznam podeliti sa vama, čitaocima mog bloga.

Vaša,

MilaMa