Dešava mi se da se, pod uticajem novinskih naslova, TV vesti i interneta, najozbiljnije zamislim nad sudbinom naše civilizacije. Čini mi se ponekad da su ljudi izgubili ljudskost, sposobnost da saosećaju sa drugima, radost prepoznavanje lepote u malim stvarima. Otrcani kliše, ali istinito: sve se vrti oko novca i uopšte materijalinih stvari koje određuju ko smo, šta smo i kako nas drugi ljudi vide i doživljaju. I taman kad me spopadne mrkli mrak i vidim skori dolazak četiri jahača apokalipse, dese se neke lepe stvari koje me potpuno bace u nesvest i do suza razneže.Takav jedan divan dan, jedan od onih dana kojih se vredi sećati, doživela sam u petak.
Uz jutarnju kafu, u mojo omiljenoj fotelji, proveravala sam privatne mailove. I vidim mail od Christelle van Lingen, predivne umetnice iz Južne Afrike čijim radovima od polimerske gline se neizmerno divim. Pre par nedelja, videla sam da je Christelle stavila na prodaju uputstvo za izradu "ruffle beads", mi bismo rekli "cigovane perle". Naravno, odmah sam pohitala na etsy da kupim, jer sam prosto opčinjena tim perlama od kada sam ih prvi put videla. Ali, Etsy ne prihvata kartice iz Srbije! Silno besna i razočarana, napisala sam mail Christelle i objasnila u čemu je problem i zamolila je da mi pošelje podatke o njenom računu kako bih mogla direktno da uplatim. I u petak, u mail-u koji čitam pijuckajući kafu, Christelle mi šalje uputstvo - potpuno besplatno, sa divnom porukom da je to njen poklon za mene, od srca! Od sreće samo što nisam prosula kafu i pala sa fotelje. Nisam mogla da verujem! Umetnica koja me ne poznaje, čiji radovi su za deset kopalja ispred mojih najboljih kreacija, poklanja mi uputstvo za svoju unikatnu tehniku - meni, pukom amateru iz Srbije...
Dakle, tako mi je počeo dan.
A onda, lepa priča broj dva...
Pre nekog vremena, na forumu Moj Ručni Rad, jedna divna, talentovana forumašica poznatija kao "jukica" postavila je sliku predivnog priveska od murano stakla koji je napravila. Za mene je to bila ljubav na prvi pogled. Prelepa tirkizna nijansa, sveden oblik... gotovo sam osetila miris mora i borova sa hrvatskog primorja. Nisam izdržala i pisala sam Jukici kako bih volela da kupim taj prelepi dragulj. Da skratim priču - Jukica je prolazila kroz Beograd prošlog vikenda, ponela mi je privezak i javila mi da me paketić čeka u ateljeu kod još jedne preslatke forumašice Donde. U petak odem ja kod Donde da uzmem privezak i opet doživim šok. Prvo privezak je još lepši nego na slici - zadrhtale su mi ruke kad sam ga uzela. Zatim, uz privezak, Jukica je napravila i prelepe tirkizne minđušice. I kao da to sve nije dovoljno, Jukica je rekla da je to POKLON za mene. Nisam mogla da se snađem - mislim da sam bila crvena k'o bulka, od lepote, od radosti, od sramote što sam tražila i dobila nešto tako vredno, i to besplatno... Jedva sam potrefila vrata da izađem.
Ne možete ni pretpostaviti koji sam emotivni pozitivni stres preživela tog dana. Ceo dan sam bila na ivici suza od lepote, dragosti, ljkudske topline koja me je obasjala. Kako divnih ljudi ima, širom sveta. Ima nada za nas...
Vaša
MilaMa