Studija u ljubičastom - za ona dobra. dobra, dobra, stara vremena

Poslednjih dana bavila sam se ljubičastim Fimom. Za početak, pre dve nedelje, sanjala sam ljubičastu ogrlicu. Čim sam otvorila oči, naškrabala sam je u blokčić koji stalno držim pored kreveta - da ne zaboravim kad se rasanim. Trebalo mi je par dana da mi se nacrtani (i odsanjani) dizajn slegne u glavi, pre nego što sam sela da probam da realizujem svoj san. Ni jedna od gotovih nijansi Fima nije bila baš ona ljubičasta koja mi je trebala. Danima sam mešala, isprobavala i na kraju napravila svoj recept za "kraljevsku ljubičastu" boju.

Recept ide ovako:

6 delova Fimo soft ljubičaste br.63,

1 deo plave br.35,

1 deo crvene br.26

i mrvica crne.

Nakon boje, došao je na red sledeći korak: konstrukcija ogrlice. Htela sam da ogrlica ima masivnost, ali ne i težinu, slobodne visuljke, ali i preciznu strukturu, da se kreće zajedno sa mojim koracima, ali da ne gubi formu.... Prvi put u životu sam iskoristila znanje iz geometrije, koju sam na fakultetu drvila do beskonačnosti. Napravila sam niz trouglova koji su na gornjem uglu zakačeni širokom alkom za konac tako da slobodno šetaju po koncu, a donjim uglovima spojeni jedan za drugi manjim alkama. Našli su se tu i mali trouglovi, slobodni visuljci - čisto da se nešto kreće. Kako ne volim stroge geometrijske oblike, prvo sam nanela reljef na površine trouglova, a zatim sam i svaki trougao obrubila okruglim paspartuom. Na kraju, poslednji začin - patina u boji starog srebra. Namerno nisam puno glačala i obrađivala ni površine trouglova ni ivice, tako da sam posle patiniranja postigla neki stari, iznošeni izgled - upravo kako sam i sanjala. Cela ogrlica izgleda baš starinski, što bi nekad davno odpevali Novi Fosili "Za ona dobra, dobra, dobra, stara vremena".

Radeći na ogrlici, shvatila sam da je konstrukcija zapravo vrlo dobra i ima puno potencijala. Dakle, biće još istraživanja na sličnu temu....

Vaša,

MilaMa

I odmor dođe i prođe...

Ako ste se pitali zašto nema novih postova već skoro mesec dana, to je zato što sam privremeno bila prekinula veze sa civilizacijom i otputovala u malo mesto na Grčkoj obali, sa najlepšim plažama, najtoplijim morem, a o svežoj ribi na gradelama i da ne pričam. Utisci su još previše sveži i zbrkani u mojoj glavi, pa da ne bih upropastila moju dobru spisateljsku reputaciju, rešla sam da završim post slikama mora na mojoj omiljeneoj beloj plaži i stare smokve u dvorištu apartmana, pod kojom smo svako jutro muž i ja gustirali jutranju kafu i gledali izlazak sunca iznad mora. Pored uspomena i fotografija, sa letovanja sam donela i brdo školjki. Dakle, očekujte kolekciju "Na morskome plavom žalu, gde ćarlija vetrić mio...".

Vaša,

MilaMa