Otvaram šampanjac

Dakle, to je to. Napravila sam svoj blog. Podsetila sam se davnih dana kad sam počela da radim u računskom centru. Nisam baš bila programer, ali sam i to radila između ostalog. Doduše, u to vreme nije bilo ni interneta, a kamo li blog-a, XML, widgets i sličnog. No, dobro, prilično sam zadovoljna kako blog izgleda - za sada.

Bez obzira na ovakav početak, nije mi namera da pišem o tehnologiji - toga imam i preko glave na poslu. Ovaj blog je posvećen samo mom hobiju, ne usuđujem se da kažem umetnosti.

Oduvek sam jako volela da budem okružena lepim stvarima. Potajno sam uvek želela i da ih sama kreiram i pravim, ali nisam imala hrabrosti da probam. Ali sam uvek sebi u bradu mrmljala: "Eh, kako bih ja to napravila...". Verovala sam da niko ne čuje moje mrmljanje, ali sam pritom potcenila pronicljivi duh moga supruga. I tako, pre neke 2 - 3 godine, kad sam se vratila sa službenog puta, dočekao me je moj, samo moj radni sto, gomila polica i poličica, lampe, čak i moj omiljeni iPod sa novim zvučnicima. Tako je nastala moja radionica, tako me je moj muž gurnuo u ostvarenje mojih tajnih snova. 

Od tog dana, spavam sve manje, a radim sve više. Prvo sam počela da slikam akrilnim bojama i tako ukrašavam razne kutije, svećnjake, flaše i sve drugo što mi se našlo pod rukom. Onda sam otkrila dekupaž i salveta tehniku. Bila je to ljubav na prvi pogled. A onda sam otkrila nakit i posebno - Fimo.

Još uvek ima puno toga što otkrivam i učim. Nadam se da ću u tom otkrivanju pronaći i tehniku koju ću usvojiti kao "svoju" koja će postati moj prepoznatljivi zaštitni znak. Ali pre toga, moram da isprobam sve i svašta.

Nadam se da ćete me pratiti u mojim istraživanjima. Obećavam da ću sve što saznam podeliti sa vama, čitaocima mog bloga.

Vaša,

MilaMa