"My precious" ili kako čuvam Fimo

Ovo je slika moje radionice. Kao što vidite prilično je sređeno. Zapravo ja sam od onih koje haos ne inspiriše već dekoncentriše. Zato volim da mi je materijal složen i sortiran tako da lako vidim šta mi je na raspolaganju i još lakše dohvatim ono što mi treba.
Sortiranje perlica i delova za nakit je prilično jednostavno, kao što možete da vidite i ovde...

Ali sa Fimom je malo drugačije. Fimo je divan materijal. Vrlo dobro podnosi sve i svašta, ali zaista nije lako čuvati ga u nekog redu, sortirano, onako kako ja volim. Posle dugog razmišljanja i eksperimentsanja našla sam najjednostavnije i najefikasnije načine čuvanja Fima. Pre nego što vam otkrijem moje male tajne, morate da mi obećate da se nećete smejati. Obećavate?

Dakle...

Za čuvanje napravljenih, a preteklih cane-a, koristim... plastične teglice koje se kupuju u apoteci i služe za nošenje materijala na kontrolu urino kulture. Kako sam ovo iskomplikovala da bih lepo sročila opisni naziv znate već čega. Sećate se, obećali ste da se nećete smejati! E sad i tu postoji jedna začkoljica. Postoje dve vrste teglica. Jedne su od tvrde, krute, providne plastike. Te nipošto ne kupujte - Fimo reaguje sa tom vrstom plastike i posle par dana dobijate teglicu punu neke bezoblične mase umočenu u mast. Bljak, odvratno. I ne samo to - takav Fimo je potpuno neupotrebljiv i postaje ostvaranje najgore noćne more svakog pravog Fimoljupca. Dakle, mora se baciti.

Druga vrsta teglice je od mekše plastike i nije skroz providna, liči na mat staklo. E, to je ono pravo. U ovim teglicama Fimo može da stoji praktično neograničeno dugo. Teglice imaju odličan poklopac tako da se cane-ovi ne suše. To izgleda ovako...

Načeta pakovanja Fima, dakle čiste boje, neupotrebljene takođe čuvam na poseban način. Naime, u samoposluzi sam našla plastične kesice za zamrzivač (ili frižider) sa patent zatvaračem (ili ziperom). Sjajne su! Ne reaguju sa Fimom, hermetički se zatvaraju i čuvaju moj Fimo svež i čist. Ja sam probala sam kesice marke Fino, tako da ne znam da li su i neke druge tako dobre. Dakle testirajte ili igrajte na sigurno i koristite moje iskustvo.

Ako sam ja grešila i pravila beskonačni broj bezuspešnih pokušaja, ne morate i vi.

Vaša,

MilaMa

Moje sunašce i prva nagrada za nakit u mom životu

Zapravo, moram malo da korigujem naslov. Ja sam bila pravi štreber u školi i dobila sam jako puno nagrada za razne "egzaktne nauke". Najbliže umetnosti je nagrada koju sam dobila u 6. razredu osnovne škole za "lepotu pripovedanja". Ali valjda u skladu sa mojom novootkrivenom strašću za umetnost, stižu i umetničke nagrade. Ogrlica na slici se zove "Dobro jutro, sunašce" ili " Good morning sunshine". Radila sam je za konkurs foruma Moj Ručni Rad i zahvaljujući glasovima posetilaca foruma, osvojila treće mesto.... Ne možete ni zamisliti koje je to bilo oduševljenje kad sam pročitala rezultate konkursa. Moje ogrlica je zavredela pažnju toliko ljudi. To je fantastično osećanje i naravo dodatna motivacija za rad.
U jednom od prethodnih postova pisala sam o divnoj Christelle koja mi je poslala svoje uputstvo za izradu cigovanih perli. Kako sam tu tehniku koristila za izradu sunašca, smatrala sam da treba da pošaljem Christelle sliku rada. Na moje iznenađenje, odgovrila mi je pitanjem da li može da bloguje moju ogrilcu zato što joj se jako dopada i misli da je vrlo originalna primena njene tehnike. Pogađate šta sam joj odgovorila, a Christelle me je blogovala na http://www.karooart.blogspot.com/

Zaista sam srećna i ponosna na sebe...
Idemo dalje. More novih, neotkrivenih tehnika me čeka. Eh da je još malo više vremena.

Vaša,

MilaMa